Byzantine Blue

Кажите ми старче какви су они посебни дарови које атлета Исусове молитве прима након прочишћења а пре светковања савршеног сједињења са Богом? Молим Вас наставите ваше излагање и плодовима Исусове молитве.

- Онај монах који који се бори против себе самога, који је “насилник” према самом себи. добија дар Божанске утехе. Он осећа и доживљава пристуност Христа која се шири у биду “слатког утихнућа”, непомућеног мира, дубоког мира и неугасиве љубави према свима и према свему. Утеха Божанског присуства не може да се упореди ни са чим што пружа људско искуство. Срео сам једног подвижника који се озбиљно разболео, па је пребачен у лечилиште ради помоћи. Неговали су га врхунски лекари који су га и сами високо ценили. Ускоро је дошло до побољшања те се старац вратио у своју избу. Недуго затим опет је дошло до драматичног погоршања услед повратка болести која је старца приковала за постељу. Остала братија о томе није ништа знала будући да је келија оболелог старца била сасвим изолована. Страховито је пропатио. Међутим у најтежим тренуцима - и то је оно битно - стизала је чудесна Божанска утеха која, како рече, не може ни изблиза да се упореди са усрдним и човекољубивим старањем лекара и брзолетним дејством лекова. Одахнуће које је искусио било је изузетно. То је, надаље, разлог због кога неки пустињаци и монаси, не очиглед и чуђење света, смерно одбијају људску утеху како би прокушали омамљујућу слаткоћу и неутаживу радост Божанског утешитељства.

- То је уистину изванредан дар умне молитве, рекох. Наставите, оче свети.

Приликом уплођења Исусове молитве низоствано добијамо способноси да се радујемо које нам наносе људи. Одуховљени човек напросто лети широким плаветнилом неба духовног живота, где га стреле људи не могу достићи. Не због камо да га не озлеђују него их он ни не примећује. Слично је и са авионом који се не да оборити или оштети баченим каменицама. Нема туговања због клевета, прогона, презира, оптужби, већ само жала због братовљевог пада. Додуше чал иако пати подвижник зна како како да се таквог стања ослободи.

Dostojno je, uistinu, Blaženom zvati Tebe, Bogorodicu.

Svagdablaženu i Prebesprekornu i Majku Boga našega.

Časniju od Heruvima i slavniju neuporedivo od Serafima,

Tebe što Bogo-Slovo neporočno rodi, suštu Bogorodicu,

mi Te veličamo.

Ustavši od sna, Tebi pribegavam Vladaru čovekoljubivi, i milosrđem Tvojim polazim na dela Tvoja. Molim Ti se, pomozi mi u svako doba i u svakoj stvari, i čuvaj me od svega rđavog u sveti, i od đavolske brzopletosti, i spasi me, i uvedi u Tvoje večno carstvo. Jer Ti si  moj stvoritelj i svakog dobra promislitelj i podaritelj, i u Tebe je sve uzdanje moje, i Tebi slavu uznosim i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ако количина води каквоћи, онда и често, скоро непрестано призивање имена Исуса Христа, макар то било у почетку и на расејан начин, може да доведе до сабране пажње и топлине срца. То је тако зато што је људска природа у стању да усваја извесна расположења посредством честе употребе и навике. Један духовни писац каже: Ако хоћемо било шта да чинимо добро треба да га чинимо што чешће. И Свети Исахије каже да често понављање рађа навику и претвара се у природу (гл. 7). То, примењено на унутарњу молитву, као што се види из запажања искусних људи, бива на овај начин: Онај коиј жели да стекне унутрашњу молитву доноси одлуку да често скоро непрестано призива име Божије, то јест да устима изговара Исусову молитву: Господе Исусе Христе Сине Божији, помилуј не грешног. Или у скраћеном виду: Господе Исусе Христе Помилуј ме. Овако учи преподобни Григорије Синаит. Исти овај светитељ додаје да је скраћени вид погоднији за почетнике, не одричући, уосталом, ни један ни други. Он само саветује да се речи молитве не мењају често, како би се што лакше привикло на призивање. А да би се још бише подстакао на непрестано вршење молтиве онај који се томе учи, он одређуне себи правило да у извесном временском периоду он изговори моливу одређени број пута, то јест , да у току дана и ноћи изговори толико и толико стотина или хиљада молитава на бројанице. То чини не брзо него веома лагано, покрећући језик и уста. После извесног времена уста и језик онога који то упражњава стичу такву навику и такорећи самопокретностч и то до те мере да ће без неког особитог напора почети сами од себе да се крећу приликом изговарања имена Божјег, чак и при затвореним очима. У продужетку ће ово кретање језика почети да прати ум, који ће се постепено ослобађати расејаности и постати сабран и пажљив према молитви. На крају, може доћи и до силаска ума у срце, како кажу Оци. Ум, наиме када се врати у срце - загрева га топлином Божанске љубави, тако да сада само срце, слободно без притиска, са неизрецивом сладошћу, почиње да призива име Исуса Христа и да се са умиљењем и непрекидно излива пре Богом, сагласно речима: “Ја спавам а срце моје бди” (Песма над песмама, 5, 2).
О плодотворности честог умног призивања имена Исуса Христа, Свети Исхије, дивно каже: Као што киша, уколико чешће пада на земљу, утолико је чини мекшом тако и име Христово - уколико га чешће призивамо, утолико земљу срца нашег чини радоснијом и веселијом.
Иако је наведени начина заснован на искуству и запажањима Светих Отаца, довољан као средство за добијање унутарње молитве, ипак, постоје и узвишенији начини, а то су пажња и увођење ума у срце. Овај први начин првенствено одговара онима који се још увек нису навикли на пажњу и који не умеју да се труде над својим срцем. Исто тако, он може да буде увод и припрема за следеће начине. Уосталом, свако треба да бира сходно својим особинама и способностима - свако нека бира оно што му више одговара, како каже монах Никифор.

Bogorodice Devo,

raduj se,

blagodatna Marijo!

Gospod je sa Tobom.

Blagoslovena si Ti među ženama

i blagosloven je plod utrobe Tvoje,

jer si rodila Spasitelja duša naših.

Come, my Light, and illuminate my darkness

Come, my Life, and revive me from death,

Come, my Physician, and heal my wounds,

Come, Flame of divine love, and burn up thorns of my sins,

kindling my heart with the flame of they love,

Come, my King, sit upon the throne of my heart and reign there.

For thou alone art my King and my Lord.

Gospode ime ti je ljubav,

ne odbaci me zabludelog,

Gospode ime ti je sila,

osnaži me jer iznemogavam i padam.

Gospode ime ti je svetlost,

prosvetli dušu moju pomračenu životnim strastima,

Gospode ime ti je mir,

umiti pometenu dušu moju,

Gospode ime ti je milost,

ne prestani da me miluješ.

Gospode,

Ime Ti je - Ljubav:
ne odbaci me zabludeloga.

Ime Ti je - Sila:
onsaži me je iznemogavam i padam.

Ime Ti je - Svetlost:
prosvleti dušu moju pomračenu životnim stratima.

Ime Ti je - Mir:
umiri pometenu dušu moju.

Ime Ti je - Milost:
ne prestani da me miluješ.

Gospode Isuse Hriste, sine Boziji, pomiluj me gresnog.