Spomen Prepodobnog Oca Našeg Pimena Palestinskog
Sveti oci Sofronije i Jovan pišu u svojoj knjizi (Limonar - ili duhovni lug, zbirka pouka o podvizima pustinjaka ) o ovom drugom svetom Pimenu ovaku:
Ava Agatonik, iguman lavre prepodobnog oca našeg Save Osvećenog ispriča nam sledeće: Jednog dana ja idoh u pustinju Ruvu ka avi Pimenu koji živaljaše u pećini i hranjaše se korenjem. Našavši ga ja mu ispovedih svoje misli i pošto se spusti veče on me ostavi samog u pećini, a sam ode u drugu pećinu. Te noći bi veliki mraz i ja se silno namučih od hladnoće. Akada svanu starac dođe k meni i upita me: kako si proveo noć, ćedo? - ja mu odgovorih: Prosti mi oče svu noć sam se strašno mučio od hlanoće. A on mi reče: istinu ti govorim, čedo, ja ni najmanje nisam nastradao od zime. - Čuvši to ja se veoma začudih pošto starac beše nag; i ja ga upitah: Učini mi tu ljubav oče pa mi kaži zašto nisi stradao od zime kada si nag? - I starac mi odgovori: Dođe lav, leže pored mene i zagreja me. Ipak znaj čedo da će mene zverovi pojesti. - Ja ga na to upitah: Zbog čega će te oče pojesti zverovi? - Starac mi odogovri: Kada življah u svetu u postojbini svojoj (oni oboje behu iz Galatije (oblast u maloj Aziji) ja bejah ovčar. Jednog dana kada pasijah ovce, pored mog stada prolazaše neki čovek; psi ga moji napadoše i rastrgoše. Ja sam ga mogao izbaviti od pasa ali ga ne izbavih. I sanzadoh po otrkiću Božijem da ću umreti takvom istom smrću: biti rastrgnut od zverova.
To prepodobni Pimen ispriča o sebi avi Agatoniku, i stvarno tako se i zbi kao što on kaza: jer nakon tri godine doznade se, da je pustinožitelj otac Pimen pojeden od zverova (končina svetog Pimena dogodila se krajem šestog veka). Sveta pak duša njegova bi probrojena k liku prepodobnih otaca milosrđem Gospoda našeg Isusa Hrista, kome slava vavek.